Luna na promociji knjige

U Narodnoj univerzitetskoj biblioteci Republike Srpske, u Banja Luci, u sredu, 1. novembra, održana je promocija zbirke priča dr Radane Lukajić, profesorke francuskog jezika i književnosti na banjalučkom Filološkom fakultetu. Zbirka pod naslovom „Prvo, drugo, treće lice“ otkriva Radanu Lukajić kao autentičnu autorku koja kratke priče piše sa narativnom zavodljivošću ruskih klasika i kao književnicu koja ume da ispriča dobru priču raskošnim jezikom i britkim spisateljskim umom. 

Shodno svom društveno-odgovornom poslovanju i podstreku koji daje savremenoj književnosti, Modna kuća Luna je povodom promocije ove knjige, obradovala autorku prigodnim poklonom koji je uručila Gordana Vlajić, recezent zbirke, inače zamenica predsednika Udruženja književnika Srbije i član žirija za dodelu „Luna Virino“, nedavno ustanovljene nagrade za žensko književno stvaralaštvo. Bila je ovo prilika da Gordana Vlajić pomene da je ova nagrada dodeljena svetski priznatoj književnici Tei Obreht (SAD) tokom 60. Beogradskih međunarodnih susreta pisaca, završenih nedavno u Beogradu. Ovo priznanje koje će biti tradicionalno, ustanovili su Muzej knjige Adligat i Modna kuća Luna, na inicijativu Udruženja književnika Srbije. 

Kao što Modna kuća Luna svoje proizvode, sofisticiranu žensku odeću i aksesoar, bezmalo tri decenije obeležava prepoznatljivim „dodirom“ snage ženstvenosti, tako i spisateljica Radana Lukajić svaki svoj red i prored, svaki lik koji opisuje u svojim pričama – nadahnjuje identičnom snagom, zbog čega verujem da – kao što žene istančanog sluha za estetiku – biraju Luna odeću, tako i Luna inspiraciju za svoje kreacije pronalazi u kreativnosti takvih žena. Upravo ta sinestezija, potvrđena i na ovoj promociji, snagu ženstvenosti čini i čitljivom i vidljivom. – rekla je Gordana Vlajić, pozvavši prisutne na ovoj promociji da posete nedavno otvoreni prodajni salon Lune u banjalučkom tržnom centru Delta Planet kako bi se uverili u ovu uzajamnost.

Odlomak iz priče „Jednog dana“, zbirka „Prvo, drugo, treće lice“ autorke Radane Lukajić:

„... Svitanje. Osluškujem ga u naborima već raskrojene noći, osjećam najavu dana u sotto voce glasu bledunjave zore. Tiho dahće, tapka mi po trepavicama, dobuje po bubnim opnama i pretvara se da je nenametljivi gost moje sobe koji dugačkim koracima tiho razastire tminu... (...) Svitanje voli da flertuje s mrakom. I ta igra ponekad prerasta u borbu, u otimanje, u rvanje. Dan je ponekad nasilnički nastrojen, no... Neka bude Svjetlo!...“